Šta je fobija?
Za razliku od neuroze straha (anksiozne neuroze), gde pacijenta preplavljuje neodređeni, slobodno lebdeći strah, kod fobije postoji strah od određenih objekata, situacija ili funkcija organa.
Tako da postoji i mnogo vrsta fobija. Broj različitih fobija je izvanredno velik, tako da mnogi autori nabrajaju preko hiljadu vrsta fobija.
Nabrojaćemo najčešće fobije: aerofobija – strah od spolješnjeg vazduha. ajhnofobija – strah od šiljatih predmeta, agorafobija – strah od prelaženja ulica i trgova, hidrofobija – strah od vode, antropofobija – strah od mnoštva ljudi, mizofobija – strah od prljavštine, nosofobija – strah od bolesti, klaustrofobija – strah od boravka u zatvorenom prostoru, zoofobija – strah od životinja, akrofobija – strah od visine, pirofobija – strah od vatre, tanatofobija – strah od smrti, arahnofobija – strah od pauka, itd…
Simptomi fobije
Dakle, osnovni simptom fobije je strah od nečega. Strah od pojedinih objekata ili situacija može da poprimi takve patološke oblike da pacijenta potpuno izoluje od javnog života. Međutim, recimo kod agorafobije, kod koje pacijent ne sme sam da pređe ulicu ili preko trga, dovoljno je da ga neko pridržava za ruku i ovaj strah nestaje.
Ovde fobija ne mora da bude jedini simptom i moguće je da je prate depresija ili depersonalizacija. Neki bolesnici zapadaju u takozvane kontrafobičke situacije, koja su loša rešenja njihovih odluka da se suprotstave svojim fobijama. U tom suočavanju sa objektima ili situacijama svoje fobije oni mogu da dođu u stanje prave egzistencijalne opasnosti: tako akrofobični bolesnik po svaku cenu nastoji da se bavi padobranstvom.
Korišćenje mehanizama odbrane ovde nije jednostavno. Osim mehanizama potiskivanja i pomeranja – upotrebljeni su i mehanizmi regresije, projekcije i izbegavanja.
Taj složeni mehanizam je početkom ovog veka objasnio na svom pacijentu, “malom Hansu”, petogodišnjem dečaku kojeg je lečio od histeričnog straha (fobije) od konja, tvorac psihoanalize S. Frojd. Naime, Frojd je kod ovog dečaka našao veoma izražen Edipov kompleks, sa svim posledicama koje iz toga proističu: vezanost za majku i istovremenu ljubomoru i agresiju prema drugom roditelju, suprotnog pola, ocu, koji je u ulozi konkurenta ali i strogog roditelja koji može da kazni. Agresija prema ocu je praćena istovremenim strahom od kazne koju otac može da ostvari u vidu kastracije (kastracioni strah). Ovakva napetost je za dečaka neizdržljiva i na scenu stupa mehanizam odbrane u vidu potiskivanja, koja je, međutim, slabo i nedovoljno. Ego upotrebljava mehanizam pomeranja pa se strah od oca pomera u pravcu konja, koji simbolično predstavlja kažnjavajućeg, strogog oca: “konj ima jake, oštre zube i može da pregrize svaki organ, dakle i da kastrira!”.
Diferencijalna dijagnoza
Sadržaji fobije, kao što je ranije napomenuto, nekad su udruženi sa depresijom, ali i sa histerijom, pa praćenje toka i razvoja bolesti pokazuje koja je dominantna bolest posredi.
Neki oblici shizofrenije imaju u sklopu svoje kliničke slike fobični sadržaj, koji se manifestuje izuzetno bizarno, a uz to ostale manifestacije idu u prilog shizofrenog toka i razvoja oboljenja.
Paranoidni bolesnici često imaju projekcije koje se mogu tumačiti vrstom socijalne fobije i, ukoliko se klinička slika lagano odvija, mogu se stvoriti početne teškoće u dijagnostikovanju.
Lečenje fobije
Lečenje fobija iziskuje veoma strpljive i uporne terapeute, jer su simptomi fobije neobično tvrdokorni.
Od savremenih tehnika lečenja pokazale su se veoma uspešne bihejvioralna tehnika, kao i tehnika recipročne inhibicije.
Kod napada histerije straha (panike) upotreba medikamenata je neophodna.
